U svakom slučaju ovo je korak napred, u odnosu na Zaključke koje je doneo Savezni sud. Činjenica, koja sada predstavlja istoriju, je da se u pojedinim sudovima na području Republike Srbije, u vreme važenja famoznog Zakona o posebnim uslovima prometa nepokretnosti, veći broj prometa nepokretnosti odvijao kroz sudske presude, nego kroz ugovore o kupoprodaji, upravo zahvaljujući ovom članu zakona.

Zakonodavac nije propustio da st. 4 Zakona o prometu nepokretnosti, do kraja realizuje svoju zamisao. Ona je gledajući iz aspekta šire zajednice opravdana, a obavezuje Sud koji donese presudu u skladu sa prethodno označenim stavom 3, da primerak pravosnažne odluke (dakle isto kao i da je slučaj o klasičnom ugovoru o kupoprodaji) dostavi republičkom organu nadležnom za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda, u roku od deset dana od dana pravosnažnosti odluke.

Svaki kupac stiče pravo svojine na nepokretnostima u onom stanju i obimu kako mu je prodavac pokazao u momentu uvođenja u posed, poštujući staro rimsko pravilo - da niko ne može na drugo lice preneti više prava nego što je i sam imao.

REZIME: Usmeni ugovor o prenosu prava svojine na nepokretnostima ne proizvodi pravno dejstvo, niti se može tražiti utvrđivanje prava svojine na nepokretnosti na osnovu zaključenog predugovora, jer konvalidacija se odnosi samo na glavni ugovor, a ne i na predugovor.

Uslovi konvalidacije ugovora o kupoprodaji nepokretnosti koja ima više suvlasnika sa pravom svojine mora se odnositi na sve suvlasnike.

Sud može priznati pravno dejstvo ugovora o prenosu prava na nepokretnosti koji je zaključen u pismenom obliku, na kome potpisi ugovarača nisu overeni kod suda, ali pod uslovm da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnom delu, da je nepokretnost stečena u granicama zakona, da je plaćen porez na promet, da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen drugi društveni interes.

Tematika forme ugovora o prometu nekretnina ponekad zadire i u materijalno pravo. Više lica se interesovalo, da li kao dugogodišnji zakupci i ujedno investitori na opremanju prostora, mogu steći pravo svojine, na osnovu sudski overenog ugovora o zakupu. Skrećemo pažnju da nikakav dugogodišnji zakup ne može biti osnov sticanja svojine i kada je to predviđeno ugovorom.